Јадранско-јонски регион

Јадранско-јонски регион је функционално подручје дефинисано првенствено Јадранским и Јонским басеном, обухвата морска, обална и копнена подручја као међусобно повезане системе.  По пријему Хрватске у Европску унију, повећана је циркулација људи, роба и услуга преко овог региона. Као дом за више од 70 милиона људи, регион је од кључног значаја за географску целовитост Европе.

МИСИЈА

Повезивање људи и институција ради изградње заједничког разумевања сарадње за усклађен, интегрисан и одржив регион.

ВИЗИЈА

Удруживање решења за заједничке изазове зарад јачег јадранско-јонског региона.

ЕУСАИР ВОДЕЋИ ПРИОРИТЕТИ:

ЕУСАИР водећи приоритети предложени су као решења за главне изазове од макро-регионалног значаја у складу са националним потребама, као и са циљевима политике ЕУ за зеленију, нискоугљеничну и повезанију Европу. Земље ће испунити конкретне активности на националном нивоу како би следиле заједничке циљеве/решења за цео регион.

Искуство са постојећим макро-регионалним стратегијама показује да су добри и стабилни механизми управљања кључни за ефективну имплементацију.

Управљање у макро-регионалним стратегијама се не односи на нова средства или бирократију, већ на то како и од стране кога се стратегије имплементирају и које се заједничке акције покрећу и финансирају. Управљање мора да има политичку и оперативну димензију, при чему ресорна министарства и тела за имплементацију постављају стратешке циљеве, а затим осигуравају да се рад стриктно прати. Овакав приступ доводи до јаснијих резултата и значајнијег утицаја.

Поред политичког нивоа, који чине министри за фондове ЕУ и/или министри спољних послова десет земаља учесница који доносе стратешке одлуке на министарским састанцима годишњих форума ЕУСАИР-а, структура управљања ЕУСАИР-а укључује два главна нивоа: ниво координације који представља Управни одбор и ниво имплементације коју представљају Тематске радне групе. Оперативну подршку за оба нивоа пружа стратешки пројекат ЕУСАИР Тачка подршке.

• Управни одбор ЕУСАИР-а (енгл. EUSAIR Governing Board – GB)
• Тематске радне групе (енгл. Thematic Steering Groups – TSGs)
• ЕУСАИР Тачке подршке (енгл. EUSAIR Facility Point – EUSAIR FP)

Управни одбор ЕУСАИР-а

Управни одбор координира рад тематских управљачких група задужених за имплементацију кроз стратешко вођење у погледу управљања и имплементације ЕУСАИР-а и његовог Акционог плана. У том циљу, представници земаља учесница треба да буду прописно овлашћени од стране њихових влада.

Управним одбором председава земља која привремено председава Јадранско-јонском иницијативом (енгл. AII) и ЕУСАИР, уз подршку Комисије (dg near у складу са својом водећом улогом стратешког координатора Стратегија. Тренутни председавајући може да сарађује са претходним и будућим председавајућим.

Председавање ЕУСАИР-ом и AII: Хрватска (1. јун 2015. – 31. мај 2016.), Грчка (1. јун 2016. – 31. мај 2017.), Италија (1. јун 2017. – 31. мај 2018.), Црна Гора (1. јун 2018. – 31. мај 2019.) , Србија (1. јун 2019 – 31. мај 2020), Словенија (1. јун 2020 – 31. мај 2021), Албанија (1. јун 2021 – 31. мај 2022), Босна и Херцеговина (1 јун 2022 – 31. мај 2023).

Стални чланови Управног одбора су:

• Национални представници: Сваку земљу учесницу представљају два званично именована национална координатора, односно један високи званичник из Министарства спољних послова и један високи званичник из националне администрације задужен за координацију фондова ЕУ у земљи.
• Званично именовани координатори стубова.
• Службе Комисије: Генерални директорат за регионалну и урбану политику, (енгл. Directorate-General for Regional and Urban Policy – DG REGIO), Генерални директорат за поморство и рибарство (енгл. Directorate-General for Maritime Affairs and Fisheries – DG MARE) Генерални директорат Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу (енгл. DG Neighbourhood and Enlargement Negotiations – DG NEAR). Други директорати могу учествовати по потреби.
• Представник Европског парламента.
• Представник Комитета европских региона у пратњи представника релевантне Јадранско-јонске међурегионалне групе.
• Представник Европског економског и социјалног комитета.
• Стални секретаријат Јадранско-јонске иницијативе.
• Представници Управљачког тела Интерег Јадранско-јонски транснационални програм (енгл. Interreg ADRION transnational cooperation programme)
• Представници пројекта ЕУСАИР Тачка подршке

Тематске радне групе (енг. Thematic Steering Groups – TSGs)

ЕУСАИР конципира четири међусобно зависна стуба од стратешког значаја која обухватају четири тематске управљачке групе (једна тематска група по стубу). Посебно је организован Стуб 2 са две подгрупе за транспорт и енергетику.

Тематским радним групама председава тим земаља, који се састоји од једне земље чланице ЕУ и једне земље која није чланица ЕУ, почевши од оних које су деловале као координатори за стуб по свом избору током процеса консултација и то:

Грчка и Црна Гора за Стуб 1, Италија и Србија од 2020. и Северна Македонија за Стуб 2, Словенија и Босна и Херцеговина за Стуб 3 и Хрватска и Албанија за Стуб 4.

Тачка подршке – стратешки пројекат

Оперативна и административна подршка је од највеће важности за ефективно и ефикасно обављање функција које се приписују Управном одбору и Тематским управљачким групама. Сходно томе, формиран је „Стратешки пројекат ЕУСАИР Тачке подршке- Подршка управљању ЕУСАИР-ом“ како би се пружила оперативна подршка кључним актерима управљања и имплементаторима ЕУСАИР-а у њиховој улози.

ЕУСАИР Тачка подршке стратешки пројекат обухвата партнерство пројектних партнера из за сада осам земаља учесница ЕУСАИР-а. Водећа партнерска улога поверена је Канцеларији Владе Републике Словеније за развој и европску кохезиону политику која координира министарства, једну регионалну и једну локалну власт из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Грчке, Хрватске, Италије, Србије и Словеније, који заједно чине партнерство стратешког пројекта.

Стратешки пројекат се реализује и финансира у оквиру 4. приоритета- INTERREG V B ADRION – Adriatic-Ionian Transnational Cooperation Programme 2014-2020– Јадранско-јонског програма транснационалне сарадње 2014-2020. За његово функционисање издвојено је укупно 11,5 милиона евра за период од маја 2016. до децембра 2022. године и продужено до 31. августа 2023. године.

ЕУСАИР Тачка подршке, пружа подршку:

• Управном одбору ЕУСАИР-а,
• Тематске управљачке групе.

РАДНИ ПАКЕТИ

Пројектни партнери ЕУСАИР Тачке подршке су одговорни за имплементацију радних пакета, кроз које заједнички доприносе имплементацији Стратегије. Сваки радни пакет има одговорног вођу радног пакета, изабраног између осам земаља учесница.

Менаџмент

Овај радни пакет посвећен је општем управљању стратешким пројектом. Улога координатора додељена је водећем партнеру који усмерава рад других пројектних партнера. Одлуке у оквиру партнерства се доносе заједнички, а напредак се прати кроз интерну евалуацију.

Подршка Управном одбору и тематским радним групама

Циљ овог радног пакета је да се кључним имплементаторима – члановима Управног одбора и Тематских радних група – пружи административна и оперативна подршка у њиховим функцијама координације и имплементације приликом реализације Акционог плана и циљева Стратегије.

Развој стратешких пројеката и финансијског дијалога

Циљ овог радног пакета је да подржи чланове тематских радних група у развоју пројектних идеја у зреле стратешке пројектне концепте/предлоге,а који су уграђени у транснационалне и међусекторске контексте, укључујући удруживање средстава и координацију састанака финансијског дијалога између кључних имплементатора ЕУСАИР-а, управљачких тела структурних фондова ЕУ и финансијских институција.

Изградња капацитета за праћење и евалуацију ЕУСАИР-а

Сврха овог радног пакета је да пружи аналитичке документе, експертизу и истраживачке студије кључним имплементаторима ЕУСАИР-а како би им се помогло у успостављању базе знања на нивоу региона, у развоју оквира за праћење и евалуацију, и у активностима изградње капацитета јавне управе, као и другихзаинтересованих страна да прате, евалуирају и ревидирају ЕУСАИР стратегију и њен акциони план.

Развој и управљање ЕУСАИР платформом за заинтересоване стране

Кроз Платформу за заинтересоване стране, корисници пројекта и заинтересована јавност имаће прилику да комуницирају и сарађују са кључним имплементаторима ЕУСАИР-а по питањима која се тичу Јадранско-јонског региона. Платформа заинтересованих страна ће олакшати дијалог са заинтересованом јавношћу.

Комуникација

Сврха овог радног пакета је јачање видљивости ЕУСАИР-а у макро-региону кроз низ активности комуникација и подизања свести које ће се одвијати у региону.

Тачка подршке плус

„Додатна подршка управљању Стратегијом ЕУ за Јадранско-јонски регион (ЕУСАИР)“, је укратко – Тачка подршке Плус, и бави се потребом за генерисањем стратешких (cross-pillar – чији циљеви доприносе остварењу тематских приоритета два или више стубова) пројеката у јадранско-јонском макро- региону и јачање капацитета кључних имплементатора ЕУСАИР-а и других заинтересованих страна како би се убрзала имплементација Стратегије. Тачка подршке Плус има за циљ допуну стратешког пројекта ЕУСАИР Тачке подршке  (пре свега у оквиру Радног пакета – Развој стратешких пројеката и финансијског дијалога).

У оквиру пројекта Тачка подршке Плус предвиђене су две главне врсте активности:

• Подршка развоју макро-регионалних (cross-pillar) пројеката;
• Изградња капацитета за кључне имплементаторе и друге ЕУСАИР заинтересоване стране.

Додатна тачка подршке се финансира из директног Уговора о гранту (бр. 2015CE160AT068) у износу од 1 милион  евра који су закључили Европска комисија и Канцеларија Владе Словеније за развој и европску кохезиону политику, којој је поверена имплементација Тачке подршке Плус за период од 1. јануара 2017. до 31. децембра 2019. У циљу продужења реализације пројекта до 31. децембра 2021. године потписан је Амандман (бр. 1CCI 2018CE160AT117) на Уговор о гранту (бр. 2015CE160AT068 крајем 2020. године). Сходно Амандману, додатне активности су предвиђене у оквиру пројекта Тачка подршке Плус и пројекат је финансиран у укупном износу од 1.520.000 €.

Корисници Тачка подршке Плус су кључни имплементатори ЕУСАИР-а.

УниАдрион

УниАдрион је удружење универзитета и истраживачких центара Јадранско-јонског подручја основано 2000. године са циљем стварања трајне везе између ових институција, у оквиру Јадранско-јонске иницијативе.

Сврха УниАдриона је сарадња између универзитета и истраживачких центара у циљу јачања међународне сарадње и фаворизовања напретка културе, науке, обуке и истраживања у земљама Јадранско-јонског басена.

Удружење броји 42 чланице лоциране у следећим земљама: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Црна Гора, Србија, Словенија.

УниАдрион промовише научно-академску сарадњу углавном кроз реализацију наставних и истраживачких иницијатива, као што су курсеви, обуке, постдипломске дипломе, летње школе, заједнички истраживачки пројекти. Сарадња је фокусирана на различите теме, кохерентне са стубовима Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион (ЕУСАИР): плави раст, повезивање региона, квалитет животне средине, одрживи туризам и културно наслеђе, друштвени изазови, економска и политичка анализа.

Детаљније о Уни Адрион-у можете видети ОВДЕ 

Јадранско-јонска еврорегија

Јадранско-јонска еврорегија је транснационална асоцијација 33 регионалне и локалне власти Италије, Хрватске, Грчке, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније. Основана 2006. године, мрежа представља први модел у макрорегионалној области институционалне сарадње. Његов главни циљ је промовисање транснационалне и међурегионалне сарадње између својих чланица заједничким пројектима и иницијативама.

Опширније о Јадранско-јонској еврорегији можете видети ОВДЕ

Форум Јадранско-јонских привредних комора

Форум Јадранско-јонских привредних комора (енг. Forum of the Adriatic and Ionian Chambers of Commerce- AIC Forum)  је транснационално, пројектно оријентисано, непрофитно удружење које повезује привредне коморе осам земаља Јадранско-јонског макрорегије. Његов циљ је јачање синергије и могућности за друштвено-економски развој јадранског и јонског подручја са посебним освртом на транспорт, животну средину, женско предузетништво, туризам, рибарство и поморство, пољопривреду.

Опширније ОВДЕ

Европска комисија

Интернет страница Европске комисије, Генералног директората за регионалну и урбану политику је главни портал ЕУ о развоју Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Опширније ОВДЕ

Јадранско-јонска међурегионална група при Комитету региона

Јадранско-јонска међурегионална група при Комитету региона (енг. Forum of the Adriatic and Ionian Chambers of Commerce – AIC Forum). Ова група је основана у јануару 2013. Има за циљ представљање јадранско-јонске платформе за прикупљање мишљења, омогућавајући широку размену мишљења, идеја и пракси између чланова групе и представника европских институција и тела, мрежа, јадранско-јонских форума, ЕУ и власти земаља које нису чланице ЕУ осам држава укључених у Стратегију ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Јадранско-јонска иницијатива

Јадранско-јонска иницијатива (енг. Adriatic & Ionian Initiative – AII) која укључује осам чланица: Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Грчку, Италију, Црну Гору, Србију и Словенију), има за циљ јачање регионалне сарадње у циљу промовисања политичке и економске стабилности, стварајући чврсту основу за процес европских интеграција.

Опширније ОВДЕ

Форум јадранских и јонских градова

Форум јадранских и јонских градова (енг. FAIC- Forum of Adriatic and Ionian Cities ) је непрофитна међународна асоцијација отворена за општине Јадранско-јонског басена.

Основан је у Анкони 1999. године, на иницијативу општине Анкона и Националне асоцијације италијанских општина (енг. Association of Italian Municipalities – ANCI ), уз одобрење „Повеље из Анконе”, којом се успоставља низ принципа који имају за циљ стварање места за интеркултурални дијалог и политичко посредовање и неговање мирне јадранске и јонске заједнице, отворене Европи.

Данас представља средство за економску, политичку и културну сарадњу, углавном у складу са Стратегијом Европске уније за Јадранско-јонски регион (ЕУСАИР).

Окупља локалне власти Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Грчке, Италије, Црне Горе, Словеније, а отворен је за оне из Србије и Северне Македоније.

Опширније ОВДЕ.

Водећи приоритети представљају решења за главне изазове од макро-регионалног значаја у складу са националним потребама са фокусом на зеленију, нискоугљеничну и повезанију Европу. Земље ће испунити конкретне акције на националном нивоу како би следиле заједнички циљ/решења за регион.

Национални и координатори стубова састали су се како би потврдили водеће приоритете (енг. Flagships). Поменути приоритети су имплементирани у програмске документе (енг. IPA/ESIF) почевши од 26. маја 2020. са Стубом 3 – Заштита животне средине и Стубом 2 – Повезивање региона/подгрупа Транспорт, настављеним 29. маја 2020. године са другим кругом дебата о водећим приоритетима које су припремили Стуб 4 – Одрживи туризам и Стуб 1 – Плави раст, а финализација је уследила 1. јуна 2020. Стубом 2 – Повезивање региона/ подгрупа енергетске мреже.

У јуну 2020. године на 12. ванредном Ковид-19 онлајн састанку Управног одбора ЕУСАИР-а, затражено је од националних координатора да изнесу своје мишљење у вези са коначном листом водећих приоритета ЕУСАИР-а за имплементацију. Након што су све земље имале званично обраћање, председник је објавио добре вести о постигнутом консензусу. Управни одбор је тиме одобрио коначну листу ЕУСАИР водећих приоритета у фондовима (енг. ESI and IPA) на време и словеначко председништво се обавезало да ће, у име Управног одбора ЕУСАИР-а, поделити листу у складу са декларацијама из Катаније и Београда, са свим релевантним надлежним органима, као и са делегацијама ЕУ, како би сваки актер био информисан и у могућности да подржи реализацију пројеката.

Комисија, коју чине Генерални директорат за регионалну и урбану политику (енгл. DG REGIO) и Генерални директорат Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу (енгл. DG NEAR), подржала је проактивност кључних чинилаца ЕУСАИР-а да се постигне договор и усваје водећи приоритети у правом тренутку. Сам процес припреме програмских докумената је завршен, међутим иако се не може сада са сигурношћу рећи да ће сви приоритети бити уграђени у документа за програмски период од 2021 до 2027, направљен је први корак и урађен добар посао у дугом макрорегионалном процесу.

На линку испод можете да нађете водеће приоритете на једном месту.

https://www.adriatic-ionian.eu/wp-content/uploads/2020/07/EUSAIR-flagships-GB_F.pdf

https://www.youtube.com/watch?v=N0sR9IAzGdI

Имајући у виду три приоритетне области Стуба Плави раст, предложена су три водећа приоритета са конкретним акцијама на националном нивоу, како би земље учеснице биле усклађене око заједничког циља/решења за регион.

Водећи приоритет 1 – Подстицање четвороструких спиралних веза у областима поморских технологија и плавих биотехнологија ради унапређења иновација, развоја пословања и прилагођавања пословања у плавој био-економији. Реализује се у оквиру приоритетне области плавих технологија.

Водећи приоритет креиран је ради максимизирања одрживог економског раста и запошљавања, као и из потребе креирање пословања заснованог на плавим технологијама, „циркулацијом мозгова“, могућношћу умрежавања и приступа почетној инвестицији или предузетничком капиталу.

Стратешки циљеви који се остварују су:

– Развој квалификованог људског капитала,

– Отварање нових радних места у области Плавог раста,

– Пренос знања између ЕУ и ИПА земаља,

– Сарадња између истраживачког и јавног и приватног сектора, као и између корисника, како би се развијали иновативни производи, услуге и технологије,

– Усклађивање земаља које нису чланице ЕУ са EУ законодавством,

– Уклањање баријера за трговину и инвестиције.

Водећи приоритет 2 – Промовисање значаја одрживости, диверсификације и конкурентности у секторима рибарства и аквакултуре кроз образовање, истраживање и развој, административне, технолошке и маркетиншке активности, укључујући и значај промоције иницијатива о маркетиншким стандардима и здравим навикама у исхрани. Реализује се у оквиру приоритетне области која покрива рибарство и аквакултуру.

Боља сарадња широм Јадранско-јонског басена требало би да покрене процес повећања конкурентности приморских заједница.

Стратешки циљеви за други водећи приоритет су:

– Отварање нових радних места, усаглашавање стандарда земаља кандидата за чланство у ЕУ са правним тековинама ЕУ законодавства,

–  Комбиновање рибарства са туристичким активностима (у оквиру Стуба 4 – Одрживи туризам), као и њихово даље експлоатисање и будући развој.

Водећи приоритет 3 – Консолидација у изградњи капацитета и ефикасна координација активности планирања и локалног развоја за побољшање поморства и управљања морима, као и услугама плавог раста. Реализује се у оквиру приоритетне области поморства, управљања морем и поморским услугама.

Јака конкуренција за поморски простор, укључујући и опрему за потребе обновљиве енергије, аквакултуре и друге потребе, условљавају да се приступи управљању водама значајно кохерентније.

Стратешки циљеви којима се доприноси су:

– Унапређено поморство, управљање морем и поморским услугама,

– Отварање нових радних места,

– Хармонизација стандарда,

– Превазилажење баријера и препрека,

– Усклађеност/прилагођавање земаља које нису чланице ЕУ са EУ законодавством.

У складу са специфичним циљевима за овај стуб, водећи приоритети се групишу у две подгрупе саобраћај и енергетика.

Повезивање региона/подгрупа за саобраћај представља наставак пионирског подухвата који је започет у оквиру Стуба 3 – Квалитет животне средине, и такође је у оквиру њега предложен водећи приоритет са конкретним активностима које земље треба да остваре на националном нивоу како би испратиле већ дефинисани заједнички тематски приоритет ЕУСАИР-а – Конкурентност, несметане интермодалне везе за теретни и путнички саобраћај у Јадранско-јонском региону.

Државе чланице ЕУСАИР-а дефинисале су кључне приоритете за саобраћајну повезаност региона у складу са Европским зеленим споразумом (#EUGreenDeal)

Водећи приоритет 1 – ЈАДРАНСКО-ЈОНСКИ МУЛТИМОДАЛНИ КОРИДОР

Развој међусобно повезаног и интегрисаног система саобраћаја у Јадранско-јонском региону је изазов од макрорегионалног значаја, који је у складу са националним приоритетима и циљевима ЕУ за боље повезану, зеленију Европу са смањеном емисијом угљен-диоксида (тј. Циљеви политике 3 и 2), који су усмерени ка јачању веза између севера и југа и истока и запада дефинисањем мултимодалних коридора дуж Трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т), нарочито укључујући поморске везе између обала Јадранског и Јонског мора и интермодалну повезаност између морских лука и залеђа овог региона.

Водећи приоритет 2 – ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ МРЕЖЕ И ТРЖИШТЕ ЗА ЗЕЛЕНИ ЈАДРАНСКО-ЈОНСКИ РЕГИОН

Развој интегрисаног електроенергетског система и тржишта електричне енергије у Јадранско-јонском региону представља изазов од макрорегионалног значаја који је у складу са националним потребама, као и са Циљевима политике ЕУ бр. 2 и бр. 3 за зеленију и боље повезану Европу са смањеном емисијом угљен-диоксида. Циљ је проширење и међусобно повезивање националних електроенергетских система, спајање тржишта електричне енергије уз истраживање могућности за широку примену извора енергије са смањеном емисијом угљен-диоксида и дигитализацију мреже.

Водећи приоритет 3 – ИНТЕГРИСАНИ КОРИДОРИ ЗА ИСПОРУКУ ПРИРОДНОГ ГАСА И ТРЖИШТЕ ЗА ЗЕЛЕНИ ЈАДРАНСКО-ЈОНСКИ РЕГИОН

Развој интегрисаног система испоруке природног гаса и тржишта у Јадранско-јонском региону представља изазов од макрорегионалног значаја који је у складу са националним потребама, као и са Циљевима политике ЕУ бр. 2 и бр. 3 за зеленију и боље повезану Европу са смањеном емисијом угљен-диоксида. Циљ је проширење и међусобно повезивање националних гасоводних система промовишући сигурност снабдевања гасом уз искоришћавање могућности за складиштење и контрапроток гаса ка ефикасном чворишту за трговину гасом.

Водећи приоритет 4 – РАЗВОЈ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЛОГИСТИКЕ ЗА ДИРЕКТНУ УПОТРЕБУ ТЕЧНОГ ПРИРОДНОГ ГАСА (ТПГ) КАО ЧИСТОГ ГОРИВА ЗА ЈАДРАНСКО-ЈОНСКИ РЕГИОН

Развој директне употребе ТПГ-а у мањем обиму доприноси сигурнијем, конкурентнијем и одрживијем електроенергетском систему широм Јадранско-јонског региона. Примена ТПГ-а у мањем обиму у сектору саобраћаја и другим секторима суочиће се са два изазова који обухватају чистију животну средину и климатске промене имајући у виду Циљеве политике ЕУ бр. 2 и бр. 3. Потребу за заједничком логистичком инфраструктуром и усклађеним регулаторним стандардима треба решавати у складу са интегрисаним приступом. Ближа сарадња између влада чланица Стратегије ЕУСАИР, снабдевача ТПГ-а и удружења корисника на макрорегионалном нивоу повећала би конкурентност и инвестиције.

1. Праћење и управљање заштићеним морским врстама

Концепт пројекта је развијен у оквиру стуба 3- квалитет животне средине Стратегија ЕУ за Јадранско-јонски регион (ЕУСАИР – EUSAIR: The EU Strategy for the Adriatic and Ionian Region) и промовише заштиту угрожених заштићених морских врста од загађења и утицаја људских активности на животну средину.

У оквиру пројекта је успостављена мрежа за праћење заштићених морских подручја

Прве четири врсте којима ће се пројекат бавити су:

• Цувиеров кљунасти кит (лат. Ziphius cavirostris)
• Главата корњача (лат. Caretta caretta)
• Периска (лат. Pinna nobilis)
• Морска цветница (лат. Posidonia oceanica)

2. Развој и имплементација јадранско-јонског подрегионалног плана за ванредне случајеве изливања нафте

План за ванредне ситуације могао би да спречи могућност природне катастрофе у случају изливања нафте и других сличних несрећа.

У оквиру пројекта су утврђене оперативне процедуре утврђене за координисан одговор у хитним случајевима и у случају несреће и  развијен је регионални план за ванредне ситуације како би се спречио и смањио утицај изливања нафте на мору и копну.

3. Промовисање одрживог раста јадранско-јонског региона

Подстицање одрживог раста Јадранско-јонског региона се одвија применом Интегрисаног управљања обалним подручјем (ICZM – Integrated Coastal Zone Management) и Поморског просторног планирања (MSP- Maritime Spatial Planning), чиме се доприноси заједничком регионалном планирању у складу са Барселонском конвенцијом.

Одређене су 4 пилот области како би се извршило вредновање остварености концепта Интегрисаног управљања обилним подручјем и Поморског просторног планирања (ICZM& MSP).

У оквиру пројекта формирана је:

1 стратегија управљања подводним културним наслеђем

1 платформа са подацима који се односе на области и управљање

1 хармонизована веза у систему управљања између речних и морских система

3 различите просторне скале да се изврши преглед и вредновање концепта Интегрисаног управљања обалним подручјем и Поморског просторног планирања (ICZM& MSP).

4. Заштита и унапређење природних копнених станишта и екосистема

Прекогранични пројекат заштите и проширења природних станишта и копнених екосистема. Зелени коридори ће бити успостављени како би се обезбедило унапређење и очување природних станишта и екосистема са специфичном везом између плавих (морских) и зелених коридора.

Коридори ће бити на услузи човеку у погледу природе (вука, медведа и риса) како би свима обезбедили сопствено станиште.

Токо пројекта је формирана:

1 база података великих месождера

база од 15 потенцијалних партнера на пројекту

1. Крстарење дестинацијама Јадранско-јонског региона

Стратешки и акциони планови управљања дестинацијама за одрживи туризам у приморским и континенталним (реке, језера) дестинацијама за крстарења током целе године

2. ОБРАЗОВАЊЕ

Развој наставних планова и програма за образовање, обуку и стицање вештина за паметно управљање дестинацијама и туризам специфичних интереса (SIT, Special interest tourism) за туристичка предузећа и заинтересоване стране који обезбеђују одрживе дестинације и нова радна места

3. ProDestAIR (MIQS)

Развој вишеструких система интелигенције и квалитета за паметно, партиципативно и агилно управљање дестинацијама способно за динамичан одговор на изазове

4. Зелено мапирање

Дигитална подршка развоју и промоцији микро предузећа са проценом квалитета и ЕУСАИР дестинација за МР кохерентност у области одрживог и одговорног туризма

5. Живети на мору 4.0.

Дигитализација културне баштине риболова и рибарства за стварање виртуелних туристичких објеката у еусаир-у

6. Култура у оквиру Јадранско-јонске регије

Формиран је јединствени методолошки оквир за научна истраживања који резултира повећањем квалитета и разноликости културно-туристичке понуде у јадранско-јонском региону

7. Културне руте у оквиру Јадранско-јонске регије

Усаглашена дистрибуција туристичких токова кроз одрживо управљање културним рутама на макрорегионалним територијама и дистрибуцију иновативних разноврсних туристичких услуга